Dobrovoljno davanje krvi

Za ovu oblast humanitarnog rada sam se prevashodno orijentisala jer smatram da treba postati deo svakog od nas, da treba postati način našeg življenja i svesna sam da ovu aktivnosti niko ne može uraditi nego mi sami.

Išla sam na mnoge obuke , prvenstveno Crvenog krsta Vojvodine, kako bih mogla pomoći u podizanju svesti i motivacije mladih o značaju davanja krvi. Uspešno sam savladala sve obuke i postala Saradnik volonter Crvenog krsta za oblast dobrovoljnog davanja krvi.

Da bi zalihe krvi bile dovoljne, smatra se da broj davalaca treba da se kreće od 3-4% stanovništva, što predstavlja značajnu cifru (ovo je procenat koji važi za sve razvijene zemlje Evrope). Kod nas se taj procenat razlikuje po mestima. Najveći broj davalaca se nalazi u Severnoj Vojvodini (Novi Sad, Subotica, Bačka Topola….), po ranijim podacima.

Zbog načina organizacije, zbog strukturiranja privrede (veliki broj državnih preduzeća je nestao iz privrednog života a samim tim i veliki broj davaoca) transfuziološke službe imaju znatnih problema u prikupljanju jedinica krvi koje ni na koji drugi način ne mogu dobiti sem od ljudi u starosnoj dobi između 18 i 65 godina. Na području teritorije Pančevo (opštine Bela Crkva, Alibunar, Pančevo…) ističu da su im znatno u tome pomogle sve srednje škole na ovoj teritoriji .

Zašto dajemo krv?

1. HUMANOST – spašavamo u tom trenutku nekom život

2. KONTROLIŠEMO CELOKUPNO SVOJE ZDRAVLJE ( određuje se krvna grupa, rezus faktor, rade se testovi na sidu, hepatitis B i hepatitis C i sve zarazne bolesti)

Ko može dati krv?

Svi od 18 do 65 godina starosti

U tom trenutku ne mogu dati krv: osobe koje veoma često menjaju partnere, homoseksualci, narkomani (ove 3 kategorije su trajno isključene kao davaoci), žene ako imaju menstrualni ciklus, ako smo prehlađeni, pijemo antibiotike , ako nije prošlo 6 meseci od tetovaže, pirsinga, ili neke hirurške intervencije……

Ako imamo neko obolenje ili nešto drugo što mislimo da može da nas isključi kao davaoca, obavezno konsultovati lekara

Koliko se daje krvi?

Čovek može dati 13.-i deo tečnosti u organizmu (ima ukupno 5-5,5l krvi) koju organizam ne prepoznaje da nema. Kod nas je sada doza davanja 450 ml.

Odakle se daje krv?

Iz predela u organizmu gde najmanje boli: iz ruke , na pregibu gde je vena.

Kako se ponašati pre i posle davanja?

Pre davanja 2 sata nema pušenja, obavezno ujutru doručkovati, naspavati se i poštovati prethodne uslove za davanje. Posle davanja obavezno dosta tečnosti uneti u organizam (većina krvi se jako brzo regeneriše , u narednih pola sata do dva sata), pojesti nešto, 2 sata nema pušenja , i tog dana se ne baviti nekim teškim fizičkim poslom,  vožnjom automobila .

Kada ponovo možemo dati krv?

Žene prave pauzu obavezno 4 meseca a muškarci 3 meseca.

Po Zakonu davaoci imaju pravo na 2 slobodna radna dana: dan davanja i još jedan dan. Oni imaju određena prava i u domu zdravlja opšte prakse pri pregledu, određenim oslobođenjima od participacije, a takođe, i kod potrebe za krvlju njih i njihove porodice.

О мени: професионално и лично

У ЕТШ „Доситеј Обрадовић“ у Алибунару радим од 2003. године и то је моје прво радно место због чега ми је можда и најмилије. Односно, љубав према овој школи не проистиче само из хијерархије запошљавања, већ и из многих других личних разлога. У овој школи сам провела своје најлепше ђачке дане (завршила сам средњу школу управо овде), стекла сам пријатеље за цео живот међу мојим друговима и другарицама који су ишли са мном у разред а од којих су ми неки сада и изврсне колеге, научила сам многе ствари, од оних образовних до оних шта значи заљубити се, поштовати старије, бити друг, помоћи неком, чувати тајне, делити шале и све оно што живот чини заиста лепим.

Поред тога, ја сам имала и срећу да ме још многи лични путеви повежу управо са овом школом. Моји родитељи, мајка, професор руског, и отац, који је на моју велику жалост преминуо , професор математике , упознали су ме са овом школом и дивним људима који су у њој радили и раде , још када сам учила да правим своје прве кораке у животу. У њој сам стекла знање које ми је омогућило да одшкринем врата Економског факултета у Београду и завршим исти, смер Спољна и унутрашња трговина. Данас, као већ зрела жена , радим у овој школи, управо као професор са мојим друговима из разреда, са мојим професорима и мојим колегама. Ту привилегију нема баш свако у животу – признаћете . Још ако се свему томе дода да заиста волим рад са децом, људима, онда можете и претпоставити да дајем максимум од себе.

Увек отворена за усавршавање, надоградњу и стручног знања и личних способности, умећа, знања…

Хоби ми је црквено хорско певање, бавила се планинарењем а данас се активно бавим фитнесом, волим да прочитам интересантну књигу, сурфујем по интернету, погледам леп филм, све у свему, што би рекао један мој пријатељ, прави сам „зврк“.

Одељенски старешина сам четврте године, што наводим као мој успех и задовољство, а не само професионална обавеза. Наставила сам тамо где је мој , на жалост преминули колега и професор Видан Ђурић изненада стао.Надам се и желела бих да и на личном плану остварим један такав успех, јер заиста мислим да то јесу ученици у мом оделењу, њих двадесет пет.

Из неког досадашњег рада и искуства (10 година) предност бих дала следећим методама:

вршњачком учењу,   иновације, употребаинформационо-комуникационе технологије, диференцирана настава, као и учење путем открића, функционалном знању. Поред горе наведеног битна ставка у раду са децом је и развијање критичког мишљења. Увек када то ситуација дозвољава пред ученике постављам проблем који они сами решавају.

Мислим да је наш систем школовања био и да ће увек бити квалитетан. Лоши резултати које показујемо на ПИСА тестирању морају да нас натерају да се и ми „модернизујемо“, да омогућимо и научимо децу да примењују своја знања. Деца не требају учити „напамет“, морају разумети градиво и знати да га примене у свим сферама реалног живота. Морамо мотивисати децу, разумети их, бити доследни, праведни, имати ауторитет и помоћи им да пронађу прави пут у животу.

Бавим се хуманитарним радом како у својој школи тако и у месту.

На крају бих додала реченицу, коју сам прочитала сурфујући по интернету:

„Ученик није канта коју треба напунити знањем него светиљка коју треба запалити властитим пламеном“.

Признаћете – прилично тачно.

ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ потребне за рад у образовно-васпитној  установи:

Знања:

•         Уже стручна знања из области економије

•         Из педагогије и психологије

•         О различитим методама, техникама и активностима

•         О развојним карактеристикама деце

•         О техникама учења

•         О основама програма васпитно-образовноф рада

•         О планирању и евидентирању рада

•         О техникама евалуације и самоевалуације

•         О начинима сарадње са породицом

•         Информатичке

•         Страни језик

•         Познавање закона, прописа, правних аката, процедура

…

…

Вештине:

•         Тимски рад

•         Комуникацијске вештине

•         Активно слушање

•         Индивидуалног, групног, фронталног и рада у паровима са децом

•         Израде средстава и других материјала за рад

•         Организације  разних активности – шта, како, кога позвати;

•         Конструктивно решавање конфликата

•         Коришћење разних техника (нпр.ликовних) у раду са децом – шта, који материјали

•         Преношење знања деци (подучавање)

•         Самоевалуација

•         Изражавање – вербално, невербално (пантомима, глума)

•         Моторичке, ликовне /музичке вештине

•         Отвореност ка новом, односно за ново – за себе, за друге

•         Емпатија

•         Покретање, иницрање и вођења различитих активности

•         Сарадња са осталим учесницима и сарадницима у образовно-васпитном процесу

ПРИОРИТЕТНЕ ОБЛАСТИ СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА – за 3 године

•         Превенција насиља,злостављања и занемаривања

•         Превенција дискриминације

•         Инклузија деце и ученика са сметњама у развоју и

 из друштвено маргинализованих група

•         Комуникацијске вештине

•         Учење да се учи и развијање мотивације за учење

•         Јачање професионалних капацитета запослених у области

 иновативних метода наставе и управљања одељењем

•         Сарадња са родитељима

•         Информационо – комуникацијске технологије

Priručnik za planiranje stručnog usavršavanja 2013.

Prirucnik za planiranje strucnog usavrsavanja 2013

Pravilnik o stručnom usavršavanju 2013.

Pravilnik o stručnom usavršavanju 2013

bez naslova

Ovaj blog posvećujem mom najdražem tati, profesoru matematike, divnom pedagogu, čoveku, ocu. Mnoge đake je naučio, a između ostalih i mene. Zahvaljujem mu se na svemu i nadam se da će imati ono što treba da ima svaki čovek kao on. Njegova ćerka

Uvodna reč autora bloga

Ovaj blog sam otvorila iz razloga da što više približim učenicima mnoge ekonomske pojmove vezane za predmete koje predajem ( a to su : MONETARNA EKONOMIJA I BANKARSTVO, RAČUNOVODSTVO I TRGOVINSKO POSLOVANJE) , da im olakšam spremanje određenih nastavnih celina, kao i da ih zainteresujem da što više koriste internet u ove svrhe, i samim tim budu što kreativniji, kako u sticanju , tako i u prezentovanju  znanja.

Moja želja i ideja je da deo svog slobodnog vremena koje učenici provode na internetu iskoriste i za ovakav vid „zabave“. Kažem „zabave“ jer ovaj blog neće biti samo iznošenje pukih ekonomskih činjenica sa teoretski objašnjenim pojmovima, već mesto gde će moći doći do razmene informacija, ideja, članaka, komentara, a naravno i korisnih saveta , prezentacija i članaka lekcija, pitanja, testova, kvizova i mnogih sličnih sadržaja.

Pošto imam otvorenu stranicu na facebook-u, a na ovom kursu ću naučiti da koristim i twitter, iskoristiću ove društvene mreže da pridobijem što veći broj saradnika, prvenstveno mi je cilj među učenicima, ali naravno, i među kolegama i svima onima koji žele da učestvuju u ovom radu i osećaju potrebu da sarađuju i razmenjuju informacije.

Nadam se da ću na ovom putu uspeti i da će to mnogima koristiti i pomoći, a samim tim, i omogućiti meni da što više približim svoje znanje iz predmeta koje predajem mojim učenicima i omogućiti što bolju saradnju i razmenu informacija sa kolegama i svima onima koji nalaze za potrebu da se oglase, ili , eventualno, pročitaju nešto na ovom blogu.

Još jednom, SRDAČNA DOBRODOŠLICA I POZIV ŠIROKOG SRCA od mene: profesor JELENA RUNJIĆ, diplomirani ekonomista