У ЕТШ „Доситеј Обрадовић“ у Алибунару радим од 2003. године и то је моје прво радно место због чега ми је можда и најмилије. Односно, љубав према овој школи не проистиче само из хијерархије запошљавања, већ и из многих других личних разлога. У овој школи сам провела своје најлепше ђачке дане (завршила сам средњу школу управо овде), стекла сам пријатеље за цео живот међу мојим друговима и другарицама који су ишли са мном у разред а од којих су ми неки сада и изврсне колеге, научила сам многе ствари, од оних образовних до оних шта значи заљубити се, поштовати старије, бити друг, помоћи неком, чувати тајне, делити шале и све оно што живот чини заиста лепим.
Поред тога, ја сам имала и срећу да ме још многи лични путеви повежу управо са овом школом. Моји родитељи, мајка, професор руског, и отац, који је на моју велику жалост преминуо , професор математике , упознали су ме са овом школом и дивним људима који су у њој радили и раде , још када сам учила да правим своје прве кораке у животу. У њој сам стекла знање које ми је омогућило да одшкринем врата Економског факултета у Београду и завршим исти, смер Спољна и унутрашња трговина. Данас, као већ зрела жена , радим у овој школи, управо као професор са мојим друговима из разреда, са мојим професорима и мојим колегама. Ту привилегију нема баш свако у животу – признаћете . Још ако се свему томе дода да заиста волим рад са децом, људима, онда можете и претпоставити да дајем максимум од себе.
Увек отворена за усавршавање, надоградњу и стручног знања и личних способности, умећа, знања…
Хоби ми је црквено хорско певање, бавила се планинарењем а данас се активно бавим фитнесом, волим да прочитам интересантну књигу, сурфујем по интернету, погледам леп филм, све у свему, што би рекао један мој пријатељ, прави сам „зврк“.
Одељенски старешина сам четврте године, што наводим као мој успех и задовољство, а не само професионална обавеза. Наставила сам тамо где је мој , на жалост преминули колега и професор Видан Ђурић изненада стао.Надам се и желела бих да и на личном плану остварим један такав успех, јер заиста мислим да то јесу ученици у мом оделењу, њих двадесет пет.
Из неког досадашњег рада и искуства (10 година) предност бих дала следећим методама:
вршњачком учењу, иновације, употребаинформационо-комуникационе технологије, диференцирана настава, као и учење путем открића, функционалном знању. Поред горе наведеног битна ставка у раду са децом је и развијање критичког мишљења. Увек када то ситуација дозвољава пред ученике постављам проблем који они сами решавају.
Мислим да је наш систем школовања био и да ће увек бити квалитетан. Лоши резултати које показујемо на ПИСА тестирању морају да нас натерају да се и ми „модернизујемо“, да омогућимо и научимо децу да примењују своја знања. Деца не требају учити „напамет“, морају разумети градиво и знати да га примене у свим сферама реалног живота. Морамо мотивисати децу, разумети их, бити доследни, праведни, имати ауторитет и помоћи им да пронађу прави пут у животу.
Бавим се хуманитарним радом како у својој школи тако и у месту.
На крају бих додала реченицу, коју сам прочитала сурфујући по интернету:
„Ученик није канта коју треба напунити знањем него светиљка коју треба запалити властитим пламеном“.
Признаћете – прилично тачно.
ЗНАЊА И ВЕШТИНЕ потребне за рад у образовно-васпитној установи:
Знања:
• Уже стручна знања из области економије
• Из педагогије и психологије
• О различитим методама, техникама и активностима
• О развојним карактеристикама деце
• О техникама учења
• О основама програма васпитно-образовноф рада
• О планирању и евидентирању рада
• О техникама евалуације и самоевалуације
• О начинима сарадње са породицом
• Информатичке
• Страни језик
• Познавање закона, прописа, правних аката, процедура
…
…
Вештине:
• Тимски рад
• Комуникацијске вештине
• Активно слушање
• Индивидуалног, групног, фронталног и рада у паровима са децом
• Израде средстава и других материјала за рад
• Организације разних активности – шта, како, кога позвати;
• Конструктивно решавање конфликата
• Коришћење разних техника (нпр.ликовних) у раду са децом – шта, који материјали
• Преношење знања деци (подучавање)
• Самоевалуација
• Изражавање – вербално, невербално (пантомима, глума)
• Моторичке, ликовне /музичке вештине
• Отвореност ка новом, односно за ново – за себе, за друге
• Емпатија
• Покретање, иницрање и вођења различитих активности
• Сарадња са осталим учесницима и сарадницима у образовно-васпитном процесу
ПРИОРИТЕТНЕ ОБЛАСТИ СТРУЧНОГ УСАВРШАВАЊА – за 3 године
• Превенција насиља,злостављања и занемаривања
• Превенција дискриминације
• Инклузија деце и ученика са сметњама у развоју и
из друштвено маргинализованих група
• Комуникацијске вештине
• Учење да се учи и развијање мотивације за учење
• Јачање професионалних капацитета запослених у области
иновативних метода наставе и управљања одељењем
• Сарадња са родитељима
• Информационо – комуникацијске технологије